Dok naše druženje uz inspirativne i snažne poruke od psihologinje Jasne polako dolaze kraju, pitamo se koja je zapravo važnost razgovora i rada s psihologom/-injom.

U jednu ruku nam se čini da se nikada nije više govorilo o važnosti ovog dijela naših života, dok s druge strane primijetimo upitnike iznad glava kada govorimo o razgovoru s psihologom/-injom. Smatramo da je važno istaknuti, baš kao što će profesorica Jasna u nastavku i potvrditi, da odlazak kod stručnjaka ne znači samo rad na traumama ili patološkim izazovima. 


Razgovor s psihologom/-injom može biti od impozantne vrijednosti za osobni rast, napredak u školovanju, karijeri, ili jednostavno činjenici da svi trebamo malo rada na sebi kako bismo postali što bolja (nećemo reći najbolja) verzija sebe. Nego…  

Spremni ste na korak prema osobnom napretku u novoj godini? 

Razmišljate o postavljanju ciljeva i suočavanju s izazovima na zdrav način, možda razmišljate i o pomoći stručnjaka/inje? 

Onda vas u nastavku, očekuje inspirativan razgovor s profesoricom Jasnom Bajraktarević, psihologinjom koja će vam pružiti dublji uvid u važnost razgovora sa psihologom/-injom, čak i kada ste u jednostavnoj potrazi za osobnim rastom. 

 

Prof. dr. sc. Jasna Bajraktarević

Dok se bližimo početku nove godine, želimo vam pomoći da stvorite temelje za uspješno postizanje ciljeva u 2024. godini. U prošlim razgovorima s Jasnom, istraživali smo analizu protekle godine te strategije za postizanje emocionalne ravnoteže, fokusirali smo se i na ključne aspekte motivacije i postavljanja ciljeva kako bismo vam pružili alate za uspješan i ispunjen život, a danas govorimo o značaju odlaska kod psihologa/-inje. 

Njezine misli i savjeti mogli bi vam pružiti jasnoću i potaknuti na razmišljanje o vlastitim ciljevima. Ostanite s nama i saznajte kako ova stručnjakinja može obogatiti vašu perspektivu o osobnom rastu i postizanju životnih ciljeva.

Profesorica Jasna Bajraktarević o odlasku kod psihologa/-inje

Zašto odlaziti kod psihologa, zašto u novoj godini pokloniti nekome odlazak kod psihologa ako puno toga možemo i sami, pogotovo slušajući i gledajući toliko veliki broj psiholoških tema i ljudi koji se bave psihologijom? 

Upravo zato što nam internet pruža veoma dobre stvari, ali i neselektivno loše stvari. Nismo uvek sigurni da slušamo baš nekoga ko je dobar za našu strukturu ličnosti i za mentalno i emotivno stanje u kojem se trenutno nalazimo. S druge strane, sa psihologom ćete na stručan i metodičan način, lagano, ne osetivši otvoriti sve one kutije koje su možda dugo godina bile zatvorene, a u koje niste smeli da zavirite.

Sa psihologom ćete preći bolne granice koje sami ne smete, ne možete ili ne želite. Sa psihologom ćete uspeti da otkrijete ono što možda o sebi niste ni znali i niste želeli da vidite, a isto tako sa njim ćete otkriti gde ste vi grešili u odnosu sa drugim ljudima ili ste pogrešno percipirali, pogrešno razumeli ili vam je perspektiva bila uža od one što vaši potencijali nude. 


Dakle, odlazak kod psihologa je trening za vašu psihu, vašu ličnost i za vašu dušu. Možete sami da odlazite u teretanu, osim ako niste istinski stručnjak i veliki uporni pregalac. Većina će u teretani raditi do granice izdržljivosti. Sa trenerom ili u okviru grupe prelazite granice izdržljivosti i time napredujete. Na vrlo sličan način sa psihologom uz blagi bol, nekada osetno, a nekada neosetno prelazite granice sopstvenih mogućnosti i zajedno prolazite kroz lavirint iz kojeg nekada sami niste mogli da izađete, kojeg ste se možda plašili, koji je bio taman ili koji je jednostavno bio nezanimljiv da biste ga osvojili, savladali i krenuli dalje. 

Prema tome proces odlaska psihologu može da bude vrlo interesantan, vrlo zanimljiv, vrlo izazovan. Traži hrabrost, traži intelekt, traži obrazovanje. Ne može svako da od psihoterapije dobije benefite jer nema svako kapacitet za psihoterapiju. I to je ono što treba da znate - da možda neki ljudi kojima preporučujete terapiju naprosto nisu kapacitirani da bi mogli da razumeju način i put kojim psihologija pomaže da biste mogli da nastavite dalje, da biste ojačali svoje mentalne mišiće i da biste mogli da ostvarite ono što niste ni sanjali, niste ni slutili. 

Uz psihologa ćete postati možda hrabriji, strpljiviji, uporniji, stabilniji, više ćete ceniti sebe i poštovati sebe, smanjiti destruktivni deo svog ega, povećati konstruktivni deo koji je onaj deo koji vas vodi napred. 

Dakle, razgovor sa psihologom nije običan razgovor sa prijateljem na kafi, to nije reels koji traje jedan minut i koji će vam pokrenuti život. Razgovor sa psihologom je metodičan način da život iskoristite na najbolji i suštinski najbogatiji način. Kada naiđete na psihologa koji zna strateški, logistički, tehnički da sa vama prepozna problem, definiše ga, krene dalje, vrlo brzo ćete shvatiti zašto je trebalo otići kod psihologa i zašto je čitav taj proces nešto o čemu oni koji su ga prošli i pozitivno stigli do nekih stvari zaista mogu da idu dalje i zaista kažu - da, to mi je promenilo život. 

Ali isto tako kao i za sve stvari u životu i za odlazak psihologu potrebne su one osobine koje možda neki ljudi misle da imaju, ali nemaju. Ponoviću ih – hrabrost, intelekt, obrazovanje, spremnost i otvorenost, ali i jedna vrsta intelektualne educiranosti da biste shvatili da je moguće promeniti pogled na svet i na život. 
 

Ljudi koji ovo nemaju, koji nisu kapacitirani često su tvrdoglavi, često kažu sebi ma ja znam najbolje, šta ima da mi kaže, šta je to što neko meni može da kaže ili ja sam sam sebi najbolji psiholog. Kada dobijete takve odgovore znajte da ste naleteli na ljude koji se ili boje ili plaše, nisu dovoljno hrabri i istrajni, ili su svesni da bi morali puno da se menjaju da bi oni mogli da naprave nešto sa svojim životom.

Puno je lakše okriviti drugoga, puno je lakše odgovornost preneti na nekog drugog, puno je lakše reći ma meni to ne može da pomogne, iako nismo ni probali. Sve je to puno lakše nego suočiti se s činjenicom da je promena moguća. Zato je potrebno probati otići i videti jer je psihologija nešto što postoji dugi niz godina i dugi niz godina daje sjajne rezultate. 
 

Možda nikada nije bila popularnija, to vidite po tome da veliki broj ljudi koji nisu psiholozi žele to da budu. Veliki broj profesija koje se nikad nisu bavile psihologijom sada žele da budu psiholozi, motivacioni predavači, upisuju terapije... Svako želi danas da bude spasilac i deo priče o tome kome može da se pomogne, a kome ne. Pažljivo birajte, dobro odlučujte kod koga idete da ne biste, kako je to Mark Tven rekao, zbog pogrešno pročitanog slova umrli jer niste dobro videli kako i šta piše na leku. 

Prema tome, birajte jer kada zaista dođete kod profesionalca, psihologija, psihoterapija i način rada će vam zasigurno pomoći u tome. 

Topla preporuka u novu godinu sa psihologom, ne samo zato što imate neki patološki problem, već što razgovor sa neutralnom osobom, sa osobom koja je u stanju da objektivizira vašu poziciju, vašu perspektivu i da uklopi sve to u ono u čemu se nalazite zapravo je nešto što bih preporučila svakom čoveku, čoveku koji je u poslu, koji se razvija, čoveku koji ima ili nema problem, ali naprosto uvek nam je potrebno jedno objektivno ogledalo gde naša mentalna i emotivna refleksija dobija odsjaj i gde se ona ogleda u tome šta smo mi, a šta mislimo da jesmo. 

Upravo nam psiholozi prevode nas same nama, na tom putu gradeći most između dve obale – šta mi mislimo da jesmo, a šta suštinski jesmo.
Prema tome, topla preporuka za odlazak psihologu u narednoj godini. 

* * * 

U našem posljednjem razgovoru s profesoricom Jasnom Bajraktarević u ovom serijalu, duboko smo zaronili u razmišljanje o postavljanju realnih ciljeva za 2024. godinu. Vjerujemo da su razgovori s Jasnom pružili dragocjene uvide i poticaje svima koji su ga pratili.

Osim toga, Jasna nas je potaknula na razmišljanje o važnosti razgovora s psihologom. Dok se suočavamo s izazovima i postavljamo ciljeve za budućnost, prepoznajemo da je razgovor s stručnjakom možda i neophodan za osobni napredak i razvoj. 


U novoj godini Bonjour.ba tim vam želi mnogo hrabrosti, strpljenja i odlučnosti da postignete svoje ciljeve. Nadamo se da će vas riječi Jasne Bajraktarević potaknuti da sebi poklonite razgovor s psihologom, ne samo kada se suočavate s patološkim problemima, već i kao način podrške osobnom rastu. 

Stoga, toplo preporučujemo da uđete u novu godinu s otvorenim umom, spremni na osobni razvoj i da prigrlite mogućnost razgovora s psihologom. Neka 2024. bude godina u kojoj ne samo ostvarujete ciljeve već i gradite jaču, stabilniju verziju sebe.

* * * 
Foto: Privatna arhiva 

Vijesti o tuđem gubitku bude u nama duboku empatiju i osjećamo bol onih koji su pogođeni, kao da je dio nas. Ta povezanost često izaziva i naše unutrašnje talase: anksioznost raste, strah od sličnog gubitka steže grudi, misli se vrte oko "šta ako".

Šta ako taj strah, rođen iz empatije, nije lanac, već prilika da ojačamo sebe? Ovaj članak nije o ignorisanju tih emocija, već o jednostavnim koracima koji ih smiruju. Hajde da razmislimo zajedno: šta ako danas odabereš jedan mali korak i vidiš kako težina postaje podnošljivija?

Šta kažu oni koji razumiju s naučne strane te emocije?  
 

Gabor Maté, doktor i pisac, objašnjava da anksioznost i strah često dolaze iz rana koje nismo izliječili, a iscjeljuju se saosjećanjem prema sebi. Empatija prema vijestima, iako budi stare strahove, zapravo uči kako da budemo otporniji.

Foto: @jameslknightcenter

Brené Brown, istraživačica ranjivosti, piše da ranjivost zvuči kao istina i osjeća se kao hrabrost. Možda nije uvijek ugodna, ali nikad nije slabost. Kada nas empatija podsjeti na strah od gubitka, važno je da mu dozvolimo da postoji, bez sramote. To je prvi korak ka unutrašnjem miru.

Neuroznanstvenik Andrew Huberman sa Stanforda, objašnjava da negativne vijesti aktiviraju centar za strah u mozgu, ali da jednostavna tehnika poput uzdaha može smiriti tijelo za manje od minute.

Slično, Tara Brach u knjizi Radical Acceptance savjetuje da osjećaje prihvatimo i da pišemo o njima, jer tako gube snagu nad nama.

Ovi stručnjaci pokazuju put od empatije koja boli do emocija koje možemo nositi.

Pet jednostavnih koraka za smirenje

Konkretni savjeti su ključ tj. oni koji se mogu primijeniti odmah, da ublaže anksioznost i strah. Evo ih, inspirisanih stručnjacima:

Povežite se sa sobom i drugima. Maté i Brown podsjećaju da izolacija pojačava strah i prvo budite ljubazni prema sebi pa zovite nekoga i recite: "Ova vijest me baš pogodila. Kako si ti?" Dijeljenje olakšava teret.

Zabilježite i prihvatite. Kao što Brach predlaže, uzmite papir: napišite tri misli koje vas plaše u vijestima (izazvane empatijom), zatim tri male stvari za koje ste zahvalni danas. Ovo pretvara anksioznost u nešto što možete držati.

Dišite kroz emocije. Isprobajte Hubermanovu tehniku fiziološkog uzdaha: duboko udahnite kroz nos do punih pluća, dodajte mali dodatni udah pa polako izdahnite kroz usta. Ponovite 3-5 puta. Ovo smanjuje kortizol, hormon stresa.

Ograničite izloženost vijestima. Američki psihološki savez (APA) u smjernicama iz 2023. preporučuje samo 15-20 minuta dnevno za vijesti ili socijalne mreže, da ne ometaju san ili svakodnevni život. Postavite tajmer.  

Krećite se naprijed. Šetnja od 10 minuta na svježem zraku, kako Huberman ističe, snižava stres i čisti um. Fokusirajte se na sadašnji trenutak.

Ovi koraci nisu čarolija, već navike koje grade otpornost. Počni sa jednim i primijeti kako strah slabi.

Negativne vijesti će buditi empatiju, a sa njom i naše strahove, ali način na koji ih nosimo određuje našu snagu. Šta ako taj proces postane učitelj: empatija nas povezuje, a smirene emocije nas jačaju? 

Ako danas osjetite da možete, isprobajte samo jedan korak i to onaj koji vam se čini najlakšim. Budite strpljivi prema sebi ako treba vremena… promjena dolazi polako, ali dolazi.
 

Foto: unsplash.com