Priča iz Bosne i Hercegovine koje bi volio prenijeti na ekran ima više. Tokom susreta na Adriatic Film Awards, Danis Tanović otkrio nam je šta ih zasad zadržava među idejama. A prije toga, pokušali smo dobiti jednu filmsku preporuku.

Danis Tanović potpisuje filmove „Ničija zemlja“, „Epizoda u životu berača željeza“ i „Smrt u Sarajevu“, a kroz seriju „Kotlina“ njegove priče pratimo i na malim ekranima. 

Oscarom nagrađena „Ničija zemlja“ odavno je dio historije bh. kinematografije, ali nas je pri susretu na Adriatic Film Awards zanimalo i ono što još nije postalo dio njegove filmografije.  
 

Koje priče iz Bosne i Hercegovine još želi ispričati i šta ga u tome zaustavlja?

Za novi Bonjour.portraits odveli smo ga pred naš objektiv i pripremili dva pitanja. Prije razgovora o njegovim budućim filmovima, pokušali smo saznati kojem bi se tuđem uvijek mogao vraćati. 

Odgovor je bio kraći nego što smo očekivali.  
 

Jedan film do kraja života?  

Kada nekoga ko stvara filmove pitate koji bi mogao gledati do kraja života, očekujete barem jedan naslov. Možda klasik kojem se vraća ili nešto što ga je davno privuklo filmu.

Da možete pogledati samo jedan film do kraja života, koji biste izabrali?

Danis Tanović kaže: „Nijedan film nije toliko dobar.“

Toliko o našem pokušaju da sastavimo listu preporuka s jednim naslovom. Za sljedeće pitanje ostavili smo mu više izbora: zanimalo nas je koje njegove priče još čekaju priliku da ih publika upozna.  
 

Priča ima. Pitanje je kako ih snimiti.  

Postoji li neka priča iz BiH koju već dugo želite ispričati, a još niste pronašli pravi način?

Tanović nam nije izdvojio jedan naslov ili konkretnu temu. Umjesto toga, objasnio je šta za autora znači poželjeti snimiti priču smještenu nekoliko decenija unazad.

„Pa postoji više priča iz BiH koje bih volio ispričati, ali uglavnom su pitanje financije, da tako kažem, jer ako radiš nešto što se dešavalo prije 30-40 godina, to odmah traži neki budžet koji su 5, 10, 15, 20 miliona eura, što za film na bosanskom jeziku je nemoguće u ovom trenutku.“  
 

Brojevi koje spominje daju sasvim konkretan okvir razgovoru o neispričanim pričama. Ideje su tu, ali mogućnost da ih realizuje zavisi i od sredstava koja bi takva produkcija zahtijevala.

Zato je zanimljiv i nastavak njegovog odgovora. Iako ne očekuje da će finansiranje takvih projekata uskoro postati lakše, ostavlja prostor da nove tehnologije promijene način na koji se oni mogu snimiti.

„A sumnjam da će biti u neko dogledno vrijeme, mada evo sad s ovim novim tehnologijama možda se sve to promijeni, možda budemo počeli raditi neke priče koje do sad nismo mogli.“  
 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Bonjour.ba (@bonjour.ba)

Dok se na AFA nagradama razgovara o ostvarenjima koja su već stigla pred publiku, s Tanovićem smo se dotakli i onih koja još čekaju svoju priliku. 

Na našem Bonjour.portraits susretu ostali smo bez jednog filmskog naslova za preporuku, ali s prilično dobrim razlogom da pratimo šta će sljedeće snimiti.

Pogledajte najnovije teme na Bonjour.ba

Bonjour.ba produkcija
Voditeljice projekta: Emina Smaka i Marija Perić
Tekst: Ilda Lihić-Isović
Video: Marko Jovančić za Bonjour.ba
Foto: Monika Andrić za Bonjour.ba