TEKST: Ilda Lihić-Isović
DATUM OBJAVE: 1.5.2023.
Početkom godine, tačnije 2. januara na profilu jedne posebne mame nova priča dobila je krila.
Sa mrvicu žaljenja što prije nismo pisali o ovoj knjizi odlučili smo upoznati vas sada sa knjigom za velike i za male, tačnije spisateljicom @zh.o.z.i i knjigom koja će vas rasplakati, razveseliti, upoznati sa nekim novim emocijama za koje niste znali da su u vašoj nutrini, povesti u neki novi svijet samo vama poznat... jer to i jeste bit "dobre" književnosti.
Također, sa bojazni da nećemo dovoljno prikazati ljepotu riječi kojima autorica piše prenosimo u cjelosti post Jovane Mišković o samoj knjizi: „Jednom sam maštala da sam napisala knjigu. Moglo bi se reći da je to bilo čak i davno.
"Pisala sam je srcem i svim drugim čulima u nadi i sa idejom da će jednom imati čvrste korice, da će mirisati na ljubav i da će ta knjiga moći da diše i raste… baš kao i dete."
Mnogo puta sam pomišljala da odustanem i od nade i od ideje. Onaj ko nije odustao je moj žmu. On bi me zagrlio ili bi mi šapnuo nešto poletno i ohrabrujuće, napojio bi me novom nadom, prosušio bi mi krila i ja bih mogla ponovo da letim. Za kraj godine sam mnogo plakala - po prvi put sam držala u rukama tu knjigu. Svu tu nadu i svu tu ljubav. Za snove i ostvarenje istih potrebno vam je samo jedna osoba da veruje u vas (kad vi posumnjate). Jedan san ili ideja… i mnogo strpljenja. I onda je sve moguće.“
Imajući ovo na umu, velika zahvala za izlazak ovog knjižurka, kako ga Jovana zove, ide njenom mužu, ali i predivnoj mašti, magiji i ljubavi koju kreira Jovanin um.
Na svom Instagram profilu Jovana je otkrila kako je nastala ova knjiga:
„Jedne letnje večeri palo mi je na pamet da uokvirim svu ljubav i nežnost koje osećam prema Jugu, prvom (tad jedinom) sinu. Poželela sam da tu baršunastu priču začinim našim afričkim avanturama. Pisala sam i brisala. Na momente sam pisala baš njemu, na momente nama, na momente svim budućim roditeljima. U nekim rečenicama zahvaljivala sam životu, pisala sam o gubitku meni jedne važne osobe, o zvezdanom nebu, olujama i miru. Pisala sam. Smeškala se. Plakala. Brisala, ali nisam čitala sve dok nisam osetila da sam utkala sve niti. Dugo nisam mogla da pročitam sve, a onda kad se i to desilo poželela sam da ova priča zauvek diše. Eto tako je nastala knjiga Kad sam bio mesec."
Saznali smo i o čemu se radi u knjizi: „O nama ljudima, o ljubavi, o slobodi, o tome da je neophodno da budemo svoji i drugačiji.“- navela je Jovana.
Na pitanje za koji je uzrast ova knjiga Jovana odgovara: „Za sve one koji mogu da razumeju boje, slikovitost, nežnost i jezik duše.“
Ukoliko vas do sada njeni stilski savršeni odgovori, riječi umotane u poetičnost, nisu naveli da otputujete u svijet ove knjige vjerujemo da će same fotografije knjige i ilustracije Andrijane Vasić koje prate priče otvoriti taj portal i prepustiti vas dječijoj, odrasloj, vlastitoj mašti odlične knjige koju ćete ljubomorno (bez imalo grižnje savjesti) čuvati samo za svoje mališane.
Sigurni smo da će vam pažnju privući i činjenica da su sve priče pisane malim slovima kao poseban vid umjetničkog izražaja zbog čega nam je ova knjiga mrvicu i posebnija. Sa nadom da će se uskoro još jedna Jovanina knjiga pronaći na polici za velike i male i da ćete što prije otkriti zašto je Afrika toliko posebna u knjizi sastavljenoj od 30 kratkih i kraćih priča koja je sama po sebi oda životu, ostavljamo vam link gdje možete poručiti ovu knjigu i citat iz knjige koji nas je raznježio i zbog kojeg smo odmah poželjeli zagrliti svoje najmlađe:
"Moja mama miriše na oblake. I lavandu. Mislim da ona na rukama može da nosi istovremeno bar tri planine, jedno sazvežđe i pola mora. Kad me tako privije u zagrljaj, mislim da rastem i to od pažnje i ljubavi, od njene brižnosti. Možda sam jednom bio mesec, ali ću zauvek biti mamino dete."
***
Naslovna fotografija: @zh.o.z.i
FOTO: @zh.o.z.i
