Anđelka Stević Žugić: Intimni pogled iza kulisa života i rada kroz ekskluzivni intervju

U životu, kao na sceni, svaki trenutak nosi svoju priču. Za Anđelku Stević Žugić, glumicu čija je energija zarazna koliko i njen osmjeh, svaka predstava je putovanje - putovanje kroz emocije, putovanje kroz životne teme, putovanje kroz različite uloge.

U razgovoru s Anđelkom, otkrivamo ne samo njen angažman na sceni već i dublje uvide u svijet umjetnosti, emocija i životnih izazova. Dok se priprema za gostovanje svoje monodrame "Šta me OPET snađe?" na tri različite lokacije u BiH, Anđelka sa nama dijeli svoja iskustva, misli i tajne koje čine njen život i karijeru tako neodoljivo intrigantnim. 

 

Foto: Nebojša Babić

Anđelka Stević Žugić, glumica

O predstavi ''Šta me OPET snađe''

Anđelka Stević Žugić donosi na scenu priču o Jovanki Joki Jakovljević, ženi u kasnim tridesetim godinama koja se suočava s izazovima nakon razvoda. Kroz ovu komediju - monodramu, publika će pratiti Jovankinu nezaustavljivu vožnju kroz njen emocionalni haos, prepun smijeha, suza i iznenađenja.

Glavna junakinja, Jovanka, nosi sa sobom teret nedavnog razvoda, suočavajući se s stereotipima i predrasudama koje prate tu životnu situaciju. Kroz duhovite dijaloge i živopisne likove, predstava nas vodi kroz Jovankine unutrašnje borbe, ali i kroz trenutke snage i odlučnosti.

 

Foto: Stefan Matić

Spremite se da zavirite iza kulisa njenog života i osjetite toplinu njenog pozitivnog stava koji nas sve inspiriše da oslušnemo svoja srca jer, kako kaže Anđelka: "Srce uvek zna!".

 

Foto: Stefan Matić

Anđelka, kako se osjećate znajući da ćete imati priliku povezati se s publikom na tri različite lokacije u BiH?

Jedna od najlepših stvari vezanih za moj posao i konkretno igranje ove predstave jesu upravo ta gostovanja i putovanja, svojevrsna ekskurzija u kojoj uživam susrećući se sa dragim ljudima u različitim gradovima, širom regiona, Evrope, sveta. Što se konkretno BiH tiče, to je uvek radost, jer i privatno i poslovno tu imam samo lepa iskustva i fenomenalne uspomene. 

Ljudi su topli, osećam njihovu podršku i ljubav, jer je otvoreno i nesebično pokazuju. Uz to, ja sam se i privatno i poslovno toliko okružila Bosancima i Hercegovcima, da na neki način Bosnu uvek imam sa sobom. Evo, recimo, moja Nina, bliska saradnica i prijateljica i posle 30 i više godina u Beogradu je uvek i prvo, kako sama kaže, Ninka Sarajka.

 

Jokina psihologinja 

Foto: Stefan Matić

Koja je bila inspiracija iza priče i lika Jovanke Joke Jakovljević?

Tekst je pisao Nebojša Romčević, koji je pisao i moju prvu monodramu. Nebojša je sam izabrao temu i dalji razvoj priče o životu glavne junakinje Joke, a pored večne aktuelnosti teme razvoda, koja je bila presudna, delom se naslonio i na to da sam ja, za koju piše komad, prošla kroz to nedavno.

Međutim, najveća inspiracija nije bio čak ni sam čin odnosno tema razvoda, već ogroman broj stereotipa koji na tu temu postoje i sa kojima se susreću i bore oni koji kroz razvod prolaze u životu, a naročito žene.

 

Foto: Nebojša Babić

Razvod je tema koja je uvijek prisutna, ali često je prepoznata kao teška i emotivno zahtjevna. Kako ste se pripremali za ulogu Jovanke i kako ste pristupili razumijevanju njezinih emocija i iskustava?

Stvaranje predstave je kolektivni čin i dok smo probali i radili i na tekstu i na svemu što čini jednu predstavu, članovi moga tima i prijatelji delili su neka svoja direktna ili indirektna iskustva i anegdote, koje smo dodavali, dopisivali, a najzanimljivije je što se sve to u velikom procentu, uključujući čak i konkretne rečenice i savete podudaralo, iako se dešavalo potpuno različitim ljudima na različitim mestima. S druge strane, prilagođavajući sebi taj tekst kroz proces, svakako da sam unela i deo sopstvenog iskustva na tu temu.

Ono što nam je bilo važno jeste da pokušamo na duhovit način govoriti o realnim životnim situacijama, osvetliti sve te silne predrasude i uvrežena mišljenja koja ih prate, poigrati se njima direktno i otvoreno, nazivajući stvari pravim imenom, istovremeno imajući puno razumevanja i za Joku i za sve one koji su i nakon padova i lomova, spremni da ustanu, ponovo vole, veruju, krenu dalje i kažu: "Šta me OPET snađe? Pa, sve najbolje, naravno!".

 

Mica, Jokina prijateljica 

Foto: Stefan Matić

Monodrama je oblik pozorišne umjetnosti koji zahtijeva veliku angažovanost glumca/-ice. Jesu li postojali posebni izazovi ili trenuci koji su vam ostali posebno upečatljivi?

Svi izazovi su mi bili poznati zbog prethodne predstave, ali to što sam znala šta me čeka nije ih učinilo lakšim, samo očekivanijim. U svakom slučaju, onaj koji bih izdvojila jeste onaj koji se iznova ponavlja, a i istovremeno je i draž same monodrame kao forme, a to je da stanete sami pred publiku, svaki put drugu i drugačiju i verujete da će vas, kao vaš jedini partner, ta publika razumeti, osetiti i podržati i da ćete zajedno, to veče, na tom mestu, odigrati dobro.

 

Foto: Nebojša Babić

Kako vidite ulogu umjetnosti u poticanju razgovora i promicanju razumijevanja o temama poput razvoda i emocionalne krize?

Svaku temu možete učiniti “vidljivijom” ili aktuelnom, ukoliko ste, ako pričamo u kontekstu pozorišta, filma i serija, napravili nešto vredno, dobro i iskreno, a što publika, uglavnom, uvek prepozna. Ja zaista verujem da umetnost generalno čini ovaj naš svet boljim ili makar podnošljivijim za život, da nas kao ljudska bića oplemenjuje i samim tim čini boljim ljudima, sa više razumevanja i za sebe i za druge, spremnijim za dijaloge svake vrste.

E sad, da li me trenutna surova realnost planete direktno demantuje, ili pak upravo dokazuje da se umetnosti ne daje dovoljno prostora, ne znam ni sama.

 

Foto: Nebojša Babić

Postoji li neka posebna poruka ili trenutak u monodrami koji smatrate ključnim ili posebno moćnim za vašu interpretaciju lika Jovanke Joke Jakovljević?

Volela bih da svako za sebe pronađe taj trenutak u predstavi koji će pamtiti i koji mu se učinio važnim, ali bez želje da zvučim i budem pretenciozna, mislim da je poruka na kraju, u kojoj zaista ima i mog ličnog stava, ono što će makar na trenutak potaći ljude da se zapitaju da li su iskreni prema sebi, svojim izborima i da li žive onako kako bi želeli.

 

Jokina gatara

Foto: Stefan Matić

Kako ste se pripremali za fizičku zahtjevnost izvođenja monodrame? Kako izgledaju vaši dnevni rituali?

Malo na iskustvo, malo teretana, malo suze, malo smeh! I sve nekako dođe. I prođe! (smeh) Zaista se nahodam i natrčim u predstavi, vučem i taj veliki, teški kofer po sceni, ali iskreno govoreći, više od neke neophodne rutine i fizičke kondicije, oslanjam se na moć adrenalina koji sam izlazak na scenu probudi.

Kad sam kod kuće moje rituale prvenstveno određuje raspored spavanja moje jednogodišnje kćerke i dnevne obaveze moga sina od 12 godina.

 

Foto: Nebojša Babić

Koja je vaša tajna za održavanje pozitivnog stava i energije?

Zahvalnost, iskrena i svakodnevna, na onome što imam i moje najbliže okruženje koje čine ljudi koje volim, kojima verujem i koji su tu, uz mene, puni ljubavi i podrške, šta god da se dešava.

 

Foto: Nebojša Babić

Predstava između ostalog govori i o stereotipima. Da li se desilo da ste se i sami vodili nekim stereotipima prije ove predstave?

Dok je ljudi biće i predrasuda. Brojne su i raznovrsne, u zavisnosti od toga gde živite, čime se bavite, kojeg ste pola i godina, boje kože i mnogo toga još... Sigurno da svako od nas, makar povremeno, upadne u zamku nekog stereotipnog mišljenja koje nam je kroz vaspitanje, okruženje, tradiciju ili obrazovanje, formirano, a da toga nismo ni svesni.

Trudim se, generalno u životu, da to osvestim, da prepoznam te momente, a dobar način da se, makar na prvu loptu, tome odupremo je da ne sudimo olako drugima i ne donosimo prebrzo zaključke o bilo čemu.

Što se tiče ove predstave, radeći na njoj, spoznala sam zapravo koliko su brojni i različiti stereotipi na temu razvoda i razvedenih žena.

 

Foto: Nebojša Babić

Na kraju, šta se nadate da će publika ponijeti sa sobom nakon gledanja "Šta me OPET snađe"?

Osmeh na licu i spremnost da oslušnu svoje srce, koje im uvek šapuće: Veruj mi, jer srce uvek zna!

 

Foto: Nebojša Babić

Anđelka Stević Žugić odgovara na kratka, brza pitanja

Jelo u kojem najviše uživate tokom boravka u BiH?

PITE!

Šta se uvijek mora naći u backstageu za vrijeme vaših predstava?

Šteker za punjač, jer uz dobru muziku najlakše sve misli rasteram i dozovem dobru energiju za početak predstave.

Od svih uloga u kojima ste se našli, ako biste se mogli zamijeniti s vašim likom na jedan dan, koji bi to bio?

Joka iz moje monodrame “Šta me opet snađe”. Čini mi se da bi joj značila “ova” moja pamet.

Koji je vaš tajni talent koji većina ljudi ne zna?

Mogu da omašim skoro svaki ton dok pevam omiljene pesme.

Omiljena rubrika na Bonjour.ba?

Ne znam tačno ime, ali volim savete i fotke na temu interijera.

Citat ili moto koji vas inspiriše u životu?

U zlu se ne ponizi, u dobru se ne uzvisi.

Preporuka filma, serije i knjige za naše čitatelje/- ice?

• Film - Za danas toliko, reditelja Marka Đorđevića
• Serija - Modern family
• Knjiga - Semper idem, Đorđa Labovića

Omiljena destinacija za putovanje?

Sa mužem, gde god.

Najveća strast van posla?

Ispijanje kafe i blebetanje sa najboljim jaranicama.

Koji je bio vaš san kao dijete, je li se ostvario?

Javljam čim odrastem.

 

Foto: Nebojša Babić

* * * 
Fotografije:Nebojša Babić i Stefan Matić