Dnevnik jedne mame: Iskreno i inspirativno pismo samoj sebi za 18.rođendan

Prvi put sam ovakvo slično pismo „maloj Maji“ napisala prije par godina kada je za jednu nagradnu igru trebalo napisati poruku „maloj“ samoj sebi. Tad sam shvatila stvarni značaj upoznavanja nas samih kao malih, naših uvjerenja koja smo stekli u djetinjstvu i koliko nas ta ista obilježavaju kroz daljnji život. Nakon što sam napisala te rečenice, samo mi je prošla misao:“Ah, šta bi bilo da mi je netko stvarno rekao sve ovo, još i ponavljao… pa gdje bi mi tek tad bio kraj“.

Zato sada evo pišem sebi, velikoj tinejdžerki, mladoj curi koja je „razapeta“ između odmora od svih školskih obveza i pomoći oko kućanskih poslova, druženja s prijateljicama i pregovaranja s roditeljima oko odlaska na ljetovanje s momkom, planiranja partya za 18.rođendan, skupljanja love za vozački i „pronalaženja“ sebe u budućnosti, jer uskoro i srednja škola završava.

„Ej ti ljepotice!
Jesi ljepotica si!
Prestani kolutati očima, odmahivati rukom ili se odmah „pečiti“.

Hajde, molim te, stani pred ogledalo i pogledaj to svoje milo lice, svoje zgodno tijelo, divnu kosu…nađi na sebi barem dva djela tijela koja ti se baš sviđaju, koja voliš na sebi i zahvali se na njima. Da, budi sretna što imaš tako „dobre“ noge ili „uzak“ struk, prekrasne nokte ili savršenu kosu. Prestani gledati „krivi“ nos ili „vulkansku“ bubuljicu na čelu.

A sad se pogledaj u oči, ono duboko i reci sebi „Volim te“, „Ja te stvarno volim“ , izgovori i svoje ime. Ma slobodno se nasmiji samoj sebi i tome što radiš.

Dok si bila mala voljela si se tako šepuriti ispred ogledala satima, slobodno to radi i sada. Voli se.

I da, ostavi taj mobitel u drugoj prostoriji. Ne treba ti ni kamera ni selfie ni objava na društvenim mrežama. Samo ti sama sa sobom. Ničije mišljenje ti nije potrebno, ničija „potvrda“. Sve to imaš u sebi, samo ga nađi.

Molim te, budi otvorena, vesela, radosna, a ne sramežljiva i povučena. Izvuci iz sebe svoje samopoštovanje ako si ga slučajno negdje sakrila u sebi. Budi ono što jesi. Što ti tvoja duša poručuje. Znam, pitaš se a kako ćeš to znati, šta ti poručuje?  Jednostavno. Slušaj svoje emocije. Ugasi mozak. Ugasi strah. Strah od tuđih mišljenja, očekivanja, dubokih uvjerenja koja te blokiraju. Kako? Pa osvijesti ih. Suoči se sama sa svim. Što najgore ti se može dogoditi? Neka neugodnost, bol, smrt. Ma ništa. Samo oslobađanje. Upoznavanje same sebe i svojih granica.

A o čemu inače razmišljaš, ljepotice? O čemu maštaš? Što to želiš?

Slobodno maštaj i vizualiziraj i to što češće možeš, o onome što želiš postići, imati, biti. Pitaj se zašto baš to želiš. Možda jer ćeš više uživati u životu, još ljepše se osjećati…nabrajaj afirmativne razloge zbog kojih ćeš se osjećati bolje već dok ih nabrajaš. Prestani kalkulirati, „kontati“ kako je to najlakše ostvariti, smišljati razne razloge i izgovore „ali“…opusti se i uživaj. Budi sretna, ispunjena i ushićena sada, tu dok maštaš. Prepusti se da život odradi svoje. Tvoje je samo da budeš i vjeruješ.

I još par stvarčica:

Putuj!

Druži se, izlazi s prijateljima!

Zaljubljuj se, voli svim srcem!

Plači, razbijaj, upišaj se u gaće od smijeha…proživi sve emocije!

Radi što god želiš, bez odgađanja. Iskoristi sve mogućnosti koje ti se pružaju.

Ulaži u sebe svakodnevno!

Uči kroz knjige, filmove, videa, iskustva, ljude… rasti i razvijaj se, jer zato i jesi ovdje. Svi ti ljudi (i oni fini i oni koji te živciraju) su s razlogom tu u tvom životu, baš kao i sva iskustva ( i ona predivna i ona jako teška) i prilike.

Živi, diši jer je ovaj svijet predivan. Zato si i izabrala da baš sada živiš u njemu.“

Za MODAMO.info piše: Maja Šimić Škutor/Dnevnik jedne žene, mame, prijateljice